Ako ste odrastali devedesetih, mala je šansa da niste znali ko je Aljoša Kapulica. Ako ste 2000-te proveli uz crtane filmove, vjerovatno znate glas Morisa iz “Madagaskara”. A ako vam je mladost mirisala na kasete, radijske emisije i pozorišne daske – Zuhra je vjerovatno bio vaš čovjek.
Zlatan Zuhrić Zuhra, jedan od najsvestranijih komičara naših prostora, glumac i televizijski voditelj, sa preko četiri decenije karijere, ovog petka je gost podcasta Opet Laka – od “Zločeste djece” na Radiju 101 do legendarne Večernje škole, pa sve do crtanih junaka kojima je udahnuo glas. Ipak, u više od devedeset minuta razgovora sa Lakom, Zuhra se prvi put dublje otvara o vlastitom porijeklu te životu koji je počeo kao „palčić“.
– Rodio sam se s 1250 grama. Majka me dobila u 43-oj godini, a inkubatora nije bilo ili su bili rezervisani za privilegovane, ne znam. U Petrovoj bolnici su me doslovno stavili u malo veću kutiju i upalili sijalicu. Mater je rekla: „E, izdržaćeš ti meni!“ i počela me hraniti ribanom mrkvom i špinatom, ispričao je Zuhra u jednom od najdirljivijih momenata epizode.
Međutim, početak ove priče ne kreće s njegovim rođenjem, već s pričom o njegovom ocu – studentu strojarstva koji je 1948. godine, zbog satiričnog komentara u pogrešan trenutak, završio na Golom otoku.
– Tito je rekao „ne“ Staljinu, a ovi to nisu znali, valjda popili malo, i jedan njegov prijatelj, dok su boravili u kantini na fakultetu, zalijepio je brkove i glumio Staljina. Moj stari je samo rekao: „Ja radim, ti radiš, mi radimo, a oni se zajebavaju.“, nisu mu imali ništa drugo naći i zbog te izjave su došli po njega. Otišao je na godinu i po dana, kazao je Zuhra.
Taj period, koji je u porodici dugo bio zabranjena tema, Zuhra je prvi put čuo u potpunosti tek 1991. godine, kada ga je otac posjeo i četiri sata pričao o svemu što mu se dogodilo na otoku.
– Na otok je stigao kada je bio doslovno gol. Svaki dan su morali posaditi bor u stijeni, a drugi zatvorenik bi onom koji kopa, pravio sjenu.Ušne školjke su mu izgorjele od sunca, a sol ih je dodatno nagrizala, pa su pucale i otpadale. Izgledao je kao vanzemaljac, ispričao je.
Iz tog teškog iskustva, rodila se i neobična ljubavna priča. Zuhrina majka, zaposlena u dekanatu, bila je starija od njegovog oca i nije planirala djecu. Bilo joj ga je žao, pa bi mu donosila šnicle da se oporavi.
– Stari je bio zajebant i trte-mrte – oženili su se. Majka uopšte nije planirala da se uda, da ima djecu, željela se još provoditi, ali stari je zeznuo. Da nije bilo Golog otoka, ja se ne bih ni rodio, kazao je Zuhra.
Laka nije zaboravio da ga podsjeti i na ono što se zaboravlja namjerno – ljubav.
– Istina je da sam bio s dvadeset godina mlađom curom. Ona imala 23, ja 43. Uvijek sam se zezao s tim – stari prdonja i mlade cure, i eto ti, dogodilo se. Bili smo dugo skupa, a ja – ni jahte, ni para. Izgleda da ta priča nije bila tako tipična, izgleda da se tu ipak desila neka simpatija i ljubav i da je to, u mom slučaju, presudilo, kazao je.
Danas, Zuhra dane najradije provodi u drvenoj kućici u šumi, iz koje, kako kaže, pobjegne mentalnim zavrzlamama i, povremeno, zaluta na scenu. U podcastu, s Lakom razgovara i o demokratiji, umjetnoj inteligenciji, vanzemaljcima, roditeljstvu i, naravno, umjetnosti.
Zbog čega je Zuhri Lakin podcast najbolji u regionu i zbog čega ni ovu epizodu ne trebate propustiti, saznajte na www.oslobodjenje.ba.
Prethodnu epizodu podcast Opet Laka u kojoj je gošća bila Šejla Zonić gledajte OVDJE.
